Verujem da su vam sledeće rečenice dobro poznate:

• Od ponedeljka počinjem sa zdravom ishranom!
• Od Nove Godine krećem u teretanu!
• Sledećeg meseca prvi pada u ponedeljak, idealno za početak dijete!
• Čim prođe, zima, u martu, počinjem da treniram!

Ono što se najčešće događa jeste da počnemo da držimo dijetu ili da vežbamo – prvog u mesecu ili u ponedeljak, ili posle Nove godine… i posle nekog vremena motivacija jednostavno nestane. Pojedemo neadekvatnu (najčešće brzu) hranu, preskočimo po koji termin za vežbanje i malo po malo vratimo se na početak. Motivacija je nestala, kilogrami su i dalje tu, a mi nezadovoljni ne samo svojim izgledom, nego i samima sobom.

Postoji više razloga zašto prestajemo da se pridržavamo zdrave ishrane i treninga. U ovom članku ćemo obraditi pet najčešćih, ali i ponuditi rešenja kako da se izborite sa njima.

1. REZULTATI NISU ODMAH VIDLJIVI

Strpljenje je danas retkost, pogotovo u eri interneta kada bilo koju informaciju odmah dobijamo ili nam se zahtev ispunjava. U situacijama kada nije tako, kada moramo da se pomučimo da bi videli rezultate, postajemo anksiozni i da bi umanjili anksioznost, odustajemo od dijete i/ili vežbanja. Gubitak kilograma, pre svega na zdrav način, traži vreme i zato je važno postaviti realistične ciljeve.

Ako ste nedelju dana vežbali i jeli samo kupus, i dalje nećete stati u farmerke koje su broj manje. Važno je da sebi zadate ostvarive ciljeve, ali i adekvatne rokove za njihovu realizaciju. Isto tako, imajte u vidu da vežbanjem stičete i mišiće, tako da gubitak težine nije odmah vidljiv.

U okviru Wellbeing programa, uz pridržavanje principa zdrave ishrane i primeren trening, u proseku se gubi oko pola kilograma nedeljno. Mesečno, smrša se oko dva kilograma i nekome to može izgledati malo. Ipak, imajte u vidu da se ovako izgubljeni kilogrami ne vraćaju kao i da zdrava ishrana postaje navika a ne povremena aktivnost.

2. PROMENA JE SAMO PRIVREMENA

„Dvadeset godina od sada bićeš više razočaran stvarima koje nisi uradio, nego onima koje jesi.“ — Mark Tven

Dijete za mršavljenje i treninzi često se posmatraju kao privremene aktivnosti, i kada ostvarimo svoj cilj – smanjimo telesnu težinu – možemo da se vratimo starom načinu ishrane i (ne)vežbanja. Ovakav način razmišljanja vodi tome da se kilogrami vraćaju i to nas vraća na početak, ali i vodi daljem nezadovoljstvu sobom i svojim izgledom.

Kada god planirate promene u navikama, postavite stvari tako da ta promena bude trajna i prihvatljiva za vas. Kada je zdrava ishrana odnosno dijeta u pitanju, razmislite da li biste na taj način mogli da se hranite barem dve godine. Ako osećate da ne možete, onda to možda i nije prava dijeta za vas.

Naš program vas podstiče da promene u ishrani postanu deo vaše svakodnevnice i da usvojite zdrave navike življenja i treniranja. Zdrava ishrana ne treba samo da nam pomogne da smršamo nego i da nam da energiju, otpornost na stres i bolesti, kao i da nam pomogne da se osećamo zadovoljni sobom.

3. NE TRAŽIMO PODRŠKU

Istraživanja pokazuju da ljudi mogu da vežbaju gotovo duplo više kada se neko redovno interesuje za njihove aktivnosti.

Traženje datuma od koga ćemo početi novi, zdraviji život je dobro, ali je još bolje tražiti podršku. Često mislimo da sve možemo (i moramo) sami da uradimo. A promene koje želimo da ostvarimo su nekad zahtevne i kad se suočimo sa veličinom istih, lakše je vratiti se sedenju ispred televizora i grickanju čipsa nego treniranju.

Podršku treba tražiti ne samo od ljudi koji bi sa nama vežbali ili probali drugačiji, zdraviji vid ishrane. Mogu nas podržati i svi oni koji nas svakodnevno pitaju kako napredujemo, dokle smo stigli, koji nam pomažu u kupovini ili nam daju predloge za treninge… ili prosto nam napišu poruku da misle na nas i da ne odustajemo.

Wellbeing program nudi rad u grupi kao vid podrške koji dokazano deluje, i u kome zajedno delimo dobre, ali i loše trenutke, probleme s kojima se suočavamo, istražujemo rešenja za prepreke i pre svega se trudimo da se dobro zabavljamo na putu promene.

4. JEDNA GREŠKA – I ODUSTAJEM…

“Uspeh nije konačan, neuspeh nije fatalan: hrabrost da se nastavi je ta koja se računa”. — Vinston Čerčil

Suočeni sa greškama i neuspesima, u životu reagujemo različito. Ali kada je u pitanju zdrava ishrana ili trening, najčešći odgovor na grešku je… odustajanje (što je greška sama po sebi). Uzimanje hrane koja se ne preporučuje ili preskakanje vežbanja je normalno u početku, a i tokom života – ko može da odoli ruskoj salati za Novu Godinu?

Važno je da prihvatite da neke od promena jesu zahtevne i traže vremena da se prilagodite. Život nije statičan – promene se dešavaju svakodnevno i traže da ih prihvatimo i adaptiramo se na njih. Greška ne znači kraj, ona u najgorem slučaju može da znači da do cilja nećemo stići onom brzinom kojom smo planirali. Nekad je dovoljno sebi reći “u redu pogrešio/la sam, idemo dalje” i nastaviti.

U okviru našeg programa, s obzirom da se radi u grupi, trudimo se da podržimo jedni druge, da podsetimo da smo svi skloni greškama i da greške nisu razlog za nervozu, tugu ili odustajanje. Svi smo u gurpi vođeni istim ciljem – da promenimo svoj život – i na tom putu je anksioznost normalna pojava.

5. EMOCIJE I GLAD

Kada se osetimo loše, imamo potrebu da sebe nagradimo nečim – najčešće je to hrana. Tako se prepoznaje specifična upotreba određenih namirnica, poznatih kao “hrana za utehu” (comfort food). Ova vrsta hrane često nije ni zdrava, a uteha koju pruža traje veoma kratko, i praćena je osećajem krivice što smo je pojeli, što nas naravno vodi da je ponovo uzmemo i krug se nastavlja…

Važno je razumeti zašto nam se to događa – da li jedemo zato što smo gladni ili zato što su nas pritisla osećanja s kojima ne znamo šta da radimo? Da li je anksioznost oko obaveza koje imamo ili tuga zbog gubitaka prosto prejaka i lakše nam je da pojedemo 300 g čokolade sa lešnicima ili porodično pakovanje sladoleda…

Wellbeing program učesnicima nudi i psihološku podršku i pomoć, kako bi lakše prepoznali okidače koji ih podstiču da jedu i kada nisu gladni, ali i koji problemi s motivacijom ih muče i kako najbolje da ih prevladaju. Kroz individualne konsultacije, ali i grupni rad, zajedno tražimo rešenja za probleme s kojima se suočavamo.

ZAKLJUČAK

Ovi razlozi su među najčešćim za odustajanje od dijete ili vežbanja. Zato, postavljanje realnih i ostvarivih ciljeva, biranje promena koje su trajne i u skladu s nama, traženje podrške od drugih, prihvatanje grešaka i istrajavanje uprkos njima kao i prepoznavanje kada jedemo zato što se ne osećamo kako treba, samo su neke od mogućih rešenja kako da ne odustanete od zdrave ishrane ili treninga.

Pozivamo vas da u komentarima napišete svoja iskustva u nošenju sa željom da odustanete od promena i kako ste ih prevazišli. Upravo to može značiti puno nekome ko čita ovaj tekst i razmišlja da počne da se zdravije hrani ili da bude fizički aktivniji – saznanje da niste sami i da je prava podrška jedan klik daleko…