Poznato je da je izbalansirana i zdrava ishrana direktno povezana sa zdravljem, prevencijom bolesti kao i dugovečnošću dok se neadekvatna ishrana smatra jednim od ozbiljnih faktora rizika za mnoge bolesti.
Poslednjih godina terapija ishranom razvila se kao posebna disciplina koja se uporedo sa zvaničnom medicinom primenjuje u terapiji najčešćih hroničnih bolesti. Ona se primenjuje u okviru holističkog pristupa kojim se hroničnim bolesnicima pruža sveobuhvatna podrška kako bi se ublažili simptomi bolesti, unapredilo opšte zdravlje i smanjili neželjeni efekti pojedinih lekova. Terapija ishranom podrazumeva primenu najnovijih saznanja iz oblasti nutricionizma kako bi se prepoznali i korigovali eventualni biohemijski disbalansi u organizmu za koje se zna da mogu biti uzrok najčešćih hroničnih bolesti. Poremećaji kao što su nedostatak minerala i vitamina, neizbalansiran unos masti, unos neadekvatnih (prostih) ugljenih hidrata ili nedostatak proteina u ishrani samo su neki od parametara koji mogu da prouzrokuju bolest.
Tako se, na primer, nedostatak vitamina D3 u organizmu smatra odgovornim za bolna i zapaljenska stanja, a predstavlja i jedan od faktora rizika za nastanak autoimunih bolesti. Poznato je da adekvatan unos omega-3 masnih kiselina ublažuje simptome obolelih od reumatoidnog artritisa. Istraživanja rađena na Medicinskom Univerzitetu Harvard pokazala su da su osobe koje su jele ribu dva puta nedeljno imale manji stepen aktivnosti bolesti u odnosu na one koji su konzumirali ribu manje od dva puta mesečno.
Najnoviji podaci Britanskog udruženja obolelih od srčanih bolesti pokazuju da se rizik od ponovljenog infarkta srca smanjuje kod osoba na mediteranskoj ishrani. Takođe je primećeno da se regulisanjem telesne težine kod gojaznih osoba obolelih od psorijaze težina i stepen promena na koži smanjuje, te da je efekat terapije slabiji kod onih koji imaju prekomernu telesnu tezinu. Nekada je potrebno eliminisati iz ishrane hranu na koju postoji intolerancija (a na osnovu testa intolerancije na hranu koji se radi iz krvi). Time se u velikoj meri mogu ublažiti simptomi nadutosti, nervoznih creva, hroničnog zatvora i slično.
Terapija ishranom se često primenjuje i kako bi se smanjile posledice neželjenih efekata pojedinih lekova. Poznato je da upotreba antibiotika može da poremeti crevnu floru. Primenom probiotika u obliku suplementa ili unošenjem hrane koja je prirodni probiotik, kao što su npr. jogurt ili kefir, ovo stanje se može popraviti. Na sličan način kroz ishranu ili dodatke ishrani (suplementi) mogu se korigovati i drugi neželjeni efekti pojedinih lekova.
Ishrana je posebno važna i u nekim fiziološkim stanjima kao što su menopauza i premenstrualni sindrom, a takođe je i preduslov za zdravu trudnoću i porođaj.
Terapija ishranom ima svoje mesto kod sledećih bolesti i stanja:
- Gastrointestinalni poremećaji (nadustost, hronični zatvor, neregulisana stolica, sindrom nervoznih creva, Kronova bolest)
- Intolerancije na hranu
- Reumatske i autoimune bolesti
- Bolesti srca i krvnih sudova
- Dijabetes
- Oboljenja kože (psorijaza, ekcem, akne)
- Poremećaji rada štitne žlezde (hipertireoza i hipotireoza)
- Menopauza, premenstrualni sindrom
- Hronični umor
U narednom periodu pisaćemo detaljnije o tome kako pravilnom ishranom uz adekvatnu konzervativnu terapiju možemo ublažiti simptome pojedinih bolesti, smanjiti neželjene efekte lekova i time unaprediti zdravlje. Važno je napomenuti sa se terapija ishranom koristi samo kao dodatak medikamentoznoj terapiji koja se ne sme prekidati ili korigovati bez konsultacije s nadležnim lekarom.
Pratite nas na našoj facebook stranici i instagramu.
