Upoznajmo sebe pre nego što nešto promenimo

Zdrava ishrana i način života su danas, verovatno više nego ikad, postali veoma važni. Visok nivo stresa kome smo izloženi, i na poslu i kod kuće, odražava se ne samo na naše fizičko, nego i psihičko zdravlje. Psihoterapija je jedan od načina na koji možemo pomoći sebi kada naše mentalno zdravlje postane ugroženo. Naravno, ne treba zaboraviti ni pravilnu ishranu ni vežbanje, kao usvajanje zdravih životnih navika.

Dijete su postale sastavni deo naših života. Procenjuje se da oko 45 miliona Amerikanaca drži dijetu svake godine, dok u Velikoj Britaniji žena u proseku isproba 61 dijetu pre svoje navršene 45. godine. Ipak, nedovoljno se govori o uticaju koje dijete imaju na psihičko funkcionisanje ljudi koji ih drže, kao i o dubljem razumevanju potrebe da menjamo način ishrane. Psihoterapija, kao discplina koja se bavi psihičkim lečenjem i podrškom pojedincima i grupama (kada za to ima potrebe) je tu da nam pruži uvid u motivaciju za promenu načina ishrane, ali i životnih navika.

1. Ono što se događa na površini obično ima duboke korene

Prevelika telesna težina ponekad se može tumačiti i kao simptom određenih psihičkih procesa, koji mogu biti i nesvesni. Kada držimo dijetu, mi se bavimo regulisanjem telesne težine, kao da je ta sama težina uzrok problema koje imamo. A problem koji izaziva preterano uzimanje hrane ili ishranu neadekvatnom hranom može biti psihološke prirode, i ako ga ne razumemo i ne pokušamo da ga rešimo, velika je verovatnoća da će se telesna težina vratiti kada prekinemo s režimom ishrane. Psihoterapija ima za cilj da pomogne u razumevanju psiholoških procesa koji se kriju “iza” svesti, a sa razumevanjem šta je to što utiče da se ponašamo na određeni način otvara se i mogućnost bolje (samo)kontrole.

2. Samokontrola utiče na raspoloženje

Kada želimo da promenimo život (ili deo istog), to uglavnom znači da nismo zadovoljni trenutnim stanjem. Kada su u pitanju dijete, to znači da nismo zadovoljni sopstvenom težinom, verovatno već neko vreme. Ako imamo tendenciju da jedemo da bismo “zatrpali” emocije, onog trenutka kada počnemo da kontrolišemo obroke, sve teške emocije (npr. stid, ljutnja, tuga, krivica) počinju da se pojavljuju i postaje nam teže da održimo kontrolu nad ishranom. Zato je važno što je psihoterapija timski rad u kome klijent i terapeut zajedno rade na uspostavljanju bolje (samo)kontrole u životu klijenta (uvek u okvirima mogućeg). Postepenim izgradnjom kapaciteta i vežbanjem ponašanja koji pomažu i jačaju klijentovu samokontrolu, psihotereapeut podstiče kod klijenta pozitivne promene i veće zadovoljstvo sobom.

3. Život nije crno-beli film

Prelazak na novi način ishrane, nosi u sebi rizik od podele na “dobre” i “loše” dane, odnosno dane kada smo se uspešno pridržavali režima ishrane, i dana kada to nismo uspeli da uradimo. Ista podela se javlja i kod hrane – delimo je na “dobru” i “lošu”. Takva podela počinje da pretvara život u teško kontrolisanu vožnju u kojoj se brzo smenjuju dobro i loše raspoloženje, koje dodatno otežava praćenje režima ishrane. Psihoterapija upravo ima za cilj da pomogne klijentu da uravnoteži svoje funkcionisanje, da prevaziđe striktnu podelu na dobro i loše i omogući prihvatanje neuspeha i teških emocija, kao sastavnog dela ljudskog funkcionisanja. Osnovna ideja je da u životu često plivamo u nijansama sivog, i da dobri i loši dani često idu ruku pod ruku.

4. Kažnjavate sebe zbog neuspeha u dijeti?

Osnovna pretpostavka koja stoji u većini dijeta jeste da sa vama nešto nije u redu. Dijeta  je tu da vas “popravi”. Čak i kada smo na dobrom putu, odnosno gubimo kilograme, unutrašnja reakcija često glasi “da, sada je dobro, ali koliko ću izdržati? Koliko pre nego što se vratim na staro?” Ovo je vrlo izvesno ako ste ranije već pokušavali s dijetama i kilogrami su se vratili. Umesto da nagradite sebe zbog toga što vam dobro ide, vi nesvesno kažnjavate sebe zbog toga! Psihoterapija nudi mogućnost učenja kako da tolerišemo neizvesnost i da prihvatimo da ovde i sada uspevamo da izvedemo promene, i budemo zadovoljni s tim. Sutra je novi dan, zar ne?

5. Promene iznutra sporo idu bez saradnje

Ljudi su bića navika i iako često vole da pričaju o promeni, većina ne voli da ih primenjuje u praksi. Svi smo iskusili kako ume biti teško da se naviknemo na novi način ishrane ili da počnemo s vežbanjem. Jedan od načina kako da prevaziđemo te teškoće jeste da razumemo zašto nam je toliko teško da se odreknemo određenih navika. Psihoterapisjki rad nam može pomoći da razumemo zašto je tako. Da li mislimo da ćemo se osećati loše ako ne jedemo? Da li imamo utisak da nam je život prazan? Da li se osećamo nesigurnim u sebe? Mnoga od ovih pitanja nemaju jednostavne odgovore, ali početak promene jeste upravo postaviti ih sebi. Umesto da sebi otežavamo put, pokušajmo da uz pomoć psihoterapije podržimo sebe, podignemo samopouzdanje i zadovoljstvo sobom.

U usvajanju zdravijih navika u ishrani i vežbanju, važno je brinuti se i o mentalnom zdravlju. Psihoterapija jeste jedan od načina kako možemo potražiti podršku na putu promene, ali isto tako i zadržati navike koje smo počeli da usvajamo. Podrška drugih – porodice, prijatelja, kolega – je takođe od ogromne važnosti i nemojte se ustručavati da tražite pomoć gde god možete. Ne zaboravite – put promene je lakši ako se ide u društvu.

Postanite najbolji
što možete

Želite li da očuvate i poboljšate svoje zdravlje, povećate energiju i oslobodite se čestih promena raspoloženja, da bolje spavate, budete efikasniji na poslu i u privatnom životu, pre svega da budete zadovoljni sobom? Želite li da, pri svemu tome, na zdrav način postignete željenu telesnu težinu i izgled?

Ostvarite vaše ciljeve i postignite dugoročne rezultate uz savete i konstantnu pomoć iskusnih i posvećenih stručnjaka, kroz provereno efikasan program grupne i individualne podrške.

Preuzmite besplatnu e-knjigu Wellbeing programi

90.97%Stepen ostvarenja postavljenog cilja
10.74Prosečan gubitak telesne težine (kg)
27.8Prosečno smanjenje obima (cm)

Ostavite komentar