ŠTA JE DEPRESIJA?

Kada govorimo o depresiji, važno je razjasniti na šta mislimo. U svakodnevnom životu možemo doživeti osećanje tuge ili doživljaj besmisla, i za njih ne mora uvek postojati jasan spoljašnji uzrok. Pad raspoloženja je prirodna stvar i događa se svakome od nas, s vremena na vreme. Depresija je nešto drugo – bolest koja dovodi do promene u ponašanju i mentalnom stanju osobe koja boluje..

Depresija bi se možda najbolje opisala kao doživljaj duboke tuge, praćeni gubitkom interesovanja za svakodnevne aktivnosti u trajanju od najmanje dve nedelje. Pored navedenog, ljudi koji boluju od depresije obično pokazuju neke od sledećih simptoma:

• manjak energije,
• promenu apetita i dužine spavanja,
• anksiozost,
• pad koncentracije,
• neodlučnost,
• teškoća da se miruje,
• osećanje bezvrednosti, krivice ili bespomoćnosti,
• pojava ideje o samoubistvu

Uzroci nastanka depresije mogu biti kompleksni i bolest najčešće nastaje kroz interakciju socijalnih, psiholoških i bioloških faktora. Ljudi koji prolaze ili su prošli kroz velike životne promene (gubitak posla, gubitak bliske osobe, pshološka trauma) su u povećanom riziku za oboljenje od depresije. Utvrđena je povezanost između fizičkog zdravlja i depresije – npr. veza između kardiovaskularnih bolesti i depresije.

Na osnovu rezultata istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, oko 350 miliona ljudi boluje od depresije širom sveta. Depresija se smatra jednim od glavnih uzroka gubitka radne sposobnosti u opštoj populaciji.

Depresija se leči različitim metodama – psihoterapijom i farmakoterapijom pre svega. Prevencija uključuje rano prepoznavanje simptoma, rad na pozitivnom pristupu realnosti (pre svega sa decom i adolescentima). Fizička aktivnost se takođe pokazala značajnom u prevenciji depresije.

DEPRESIJA I ISHRANA

Veza između ishrane i psihičkog zdravlja je potvrđena brojnim istraživanjima, i dovela do stvaranja nove grane medicine – nutricionističke psihijatrije. Istraživanja u ovoj oblasti su dovela do interesantnih otkrića. Jedo od njih je da osobe koje uzimaju probiotike (suplemente koji imaju u sebi “dobre” bakterije namenjene varenju hrane) lakše podnose anksioznost i doživljaj stresa. Kada govorimo o depresiji, istraživanja su pokazala da tzv. Mediteranska ishrana ili Japanska kuhinja, kada se porede sa tipičnom ishranom Zapadnog sveta, deluju tako da je rizik od oboljenjea od depresije 25%-35% manji.

U jednoj od studija se navodi sledeće:

“Ishrana koja obiluje voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom, maslinovim uljem, polumasnim mlečnim proizvodima i antioksidantima, sa unosom namirnica životinjskog porekla u manjim količinama, povezana je sa smanjenim rizikom od nastanka depresije.” Nasuprot tome, ishrana koja se pretežno sastoji od crvenog ili prerađenog mesa, prerađenih žitarica, slatkiša, punomasnih mlečnih proizvoda, putera, krompira i pržene hrane, povećava rizik oboljenja od depresije.”

Pored pomenutih razlika u kuhinjama (Mediteranska i Japanska kuhinja obiluju povrćem, ribom i nepreprađenom hranom uopšte), pomenuta ishrana često sadrži fermentisane namirnice (npr. kiseli krastavac) koje deluju kao prirodni probiotici, što pozitivno utiče na varenje i organizam uopšte.

ŠTA MOŽETE DA URADITE ZA SEBE?

Depresija nastaje usled različitih faktora, u kojima učestuvuju i genetska predispozicija, socijalne okolnosti i trenutno psihičko stanje. Teško da bismo mogli da tvrdimo da hrana utiče direktno na pojavu depresije. S druge strane, blagotvorni uticaj zdrave ishrane se ne može poreći, pogotovo kada postoje studije koje to potvrđuju.

Ono što možete da uradite jeste da počnete da menjate svoju ishranu. Za početak, izbacite ili smanjite obrađenu hranu i šećer. Obavezno ubacite u ishranu voće i povrće, orašaste plodove (npr. badem), integralne žitarice, ribu, polumasne mlečne proizvode. Pratite kako se osećate kada jedete određene namirnice, odnosno kada određenih namirnica nema ili ih je manje nego inače. Da li se nešto promenilo sa vašom energijom i raspoloženjem? Verujemo da ćete brzo osetiti promenu i to na svakodnevnom nivou.

Zdrava ishrana je važna ne samo za normalno funkcionisanje tela, već i uma. Zato obratite pažnju na to šta jedete, ali i na svoje mentalno zdravlje. Važno je da prepoznate koja vrsta hrane pozitivno deluje na vaše svakodnevno funkcionisanje, energiju i spavanje a koja vas možda nakratko usreći, ali na duži rok vam mnogo više šteti.